Na nedavno održanom prvom Forumu za razvoj ženskog preduzetništva žena u Srbiji, postavljeni su temelji za razvoj srpskog ženskog preduzetništva, a bilo je reči i o problemima i predrasudama sa kojima se poslovne žene susreću.
Forum su podržale Privredna komora Srbije, Evropski pokret u Srbiji, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, Ministarstvo privrede i mnogi drugi subjekti. Međutim, iako se na Forumu razgovaralo o barijerama i problemima ženskog preduzetništva, kao i planu i akcijama koje treba da budu preduzete u cilju njihovog otklanjanja, zaključak je da se na razvitku ženskog poslovnog okruženja u patrijarhalnoj zemlji Srbiji treba dosta raditi.
Na Forumu se kao jedna od govornica i osnivačica istakla i Jana Zabunov, direktorka Akademije za žensko preduzetništvo, koja je u intevjuu za 021.rs objasnila ulogu Akademije i Foruma, kao ključnih faktora u posredovanju sa donosionicma odluka i kreatorima javne ekonomske politike.
Žene se u našem društvu često opredeljuju za neku vrstu samozapošljavanja, pa primera radi prave nakit, torte, odeću, ali nemaju svoju registrovanu firmu. Pitali smo Janu Zabunov, kakva je razlika između samozapošljavanja i preduzetništva?
„Glavnu razliku vidim u tome što preduzetnik mora da bude hrabar, posvećen, uporan, a na prvom mestu kreativan i inovativan. Preduzetnik stalno razmišlja o razvitku svoje firme ili preduzeća i tu ključnu ulogu ima preuzimanje rizika. Sa druge strane, samozaposleno lice radi rutinski posao bez specijalnih inovacija. Njemu je važno da ostvari maksimalni profit, ali uz minimalni rizik i troškove, što u realnom svetu biznisa i predzetništva nije moguće. Više je dakle razlika u načinu razmišljanja. Ja vidim preduzetnice kao vizionarke i inovatorke koje svoje poslovne poduhvate koriste da unaprede sebe i okolinu u kojoj žive“, ističe ona.
Za žensko preduzetništvo često se vezuje predrasuda kako žene nisu sposobne niti imaju vremena da samostalno vode svoj posao, da nemaju liderske i menadžerske veštine, ali takođe da nisu ambiciozne niti adekvatne za poslove u kojima dominiraju muškarci. Iz ovakvih stavova proizilaze mnogi izazovi ženskog preduzetništva.
„Izazovi ili problemi su dosta identični sa muškim preduzetnicima. To su svakako visoki porezi i takse, siva ekonomija, slaba kupovna moć građana, problemi sa državnim organima kao što su Poreska uprava, PIO fond, Uprava carine, koji vrlo slobodno tumače zakone. Ali postoje specifični ženski problemi odnosno činjenica da žene imaju duplo radno vreme, kod kuće i na poslu, ali i društvena sredina ima više poverenja u muškarce kao uspešne poslovođe. Žene svakako imaju teži pristup finansijskom kapitalu, i upravo na tome žele da porade Akademija i Forum, dakle da unaprede umrežavanje i razvijanje poslovnih kotakata žena“, rekla je ona.
Veliki problem ženskog preduzetništva, identifikovan na sastanku Foruma za razvoj ženskog preduzetništva žena u Srbiji je da žene dosta posluju među sobom, a da se sa druge strane malo umrežavaju sa muškarcima. Takođe problem je i centralizacija, jer žene u ruralnim sredinama teže dolaze do povoljnih poslovnih prilika nego one u velikim gradovima. Jana Zabunov, kao žena koja je većinu svoje karijere provela u zemljama Evropske unije, za 021 otkriva šta je najpotrebnije ženskom preduzetništvu u Srbiji i šta možemo da primenimo iz isustava iz zemalja sveta.
„Problem je manjak hrabrosti, upornosti, istrajnosti i preduzetničkog duha. U Forumu ima pet prioriteta koje smo formulisali u saradnji sa preduzetnicama, a to su želja da preduzetništvo postane obavezan predmet u srpskom obrazovanju, da se žene više angažuju u oblastima kao što su nauka, tehnologija i inženjering, da obezbedimo lakši pristup finansijskom kapitalu, da se obrazuje investicioni fond kao podrška za startap u ženskom preduzetništvu. Takođe, potreban je jedan strateški dokument koji danas nemamo, kao što bi bila Strategija za razvoj preduzetništva žena u Srbiji do 2020,, a potrebno je i žene podržati i obezbediti im lakši pristup na raznim nacionalnim i regionalnim takmičenjima“, istakla je ona.
Zabunov je naglasila da je jako važno razvijati preduzetništvo od malih nogu. „Odmah u vrtićima treba raditi sa decom kroz igru kako bi shvatili osnovne karakteristike potrebne za preduzetništvo, kako je to biti hrabar, odgovoran, uporan, posvećen i kreativan. Ali ne treba samo pažnju posvetiti deci već i vaspitačima sa kojima isto treba raditi, kao i sa srednjoškolcima i osnovcima“, rekla je Jana Zabunov.
Ljudi se u Srbiji plaše preduzetništva i češće biraju stalan državni posao, koji im obezbeđuje sigurnu zaradu, ali zbog toga često u sebi uguše potencijalnog preduzetnika, čoveka spremnog na rizik i spremnog da ostvari svoje ideje, unapredi sebe i društvo oko sebe. Jana Zabunov ističe da je stanje u društvu razlog što je žensko preduzetništvo u Srbiji na niskim granama i da je upravo država ta koja odmaže preduzetnicama.
„Država može da pomogne tako što će stvoriti osnovne uslove za poslovanje preduzetnica, da ne opstruiše njihovo poslovanje. Definitivno treba da se smanji visoko poresko opterećenje kao i siva ekonomija. Državni organi različito tumače zakone, pa tako imamo puno problema sa carinskom upravom, jer nas prisiljava da ono što uvozimo mora ponovo da se testira od strane Evropske unije, što je apsurd i bespotrebno trošenje novca“, zaključuje ona u intevjuu za 021.rs i ističe da država samo treba da poštuje sopstvene zakone i da omogući ženama pristup finansijskom kapitalu i mikrofinansiranju. To bi bio dokaz da je državi stalo do razvoja preduzetništva u Srbiji. (Gordana Ćosić)