Ovde nije bilo ni krupnih seljačkih poseda, kakvi su bunjevački salaši, ni sitnih imanja, kakva su bila ona u Vojnoj Granici (južni deo Vojvodine).
Srpska Crnja je u kraju čija je istorija veoma zanimljiva i sasvim različita u odnosu na Srem, Bačku i Južni Banat.
Ovde su bili veleposedi, a seljaci su sve do 1918. bili bezemljaši i seoski proleteri. Grof Čekonjić je posedovao zemlju od Žombolja (u današnjoj Rumuniji) pa do 60 km udaljenog Velikog Bečkereka (Zrenjanina). Izgradio je privatnu prugu preko celog svog poseda koja je bila u funkciji sve do 1968. Celo stanovništvo Nove (Mađarske) Crnje radilo je kod lokalnog veleposednika.
Upravo u banatskom selu Srpska Crnja je u subotu, 11. maja, održana sedma kulturna manifestacija “Čuvarkuća” i to u memorijalnom muzeju – rodnoj kući pesnika i slikara Đure Jakšića (1832 – 1878).
Ispred Opštine Nova Crnja (Aleksandrovo, Toba, Nova Crnja, Srpska Crnja i Radojevo), u toku svečanog otvaranja manifestacije, odbornica Blaženka Milić je primila skulpturu čuvarkuće, delo vajara Andreje Vasiljevića Baće, kao znak zahvalnosti Fondacije 021 na gostoprimstvu i uspešnoj saradnji.
Manifestacija je počela otvaranjem izložbe slika nastalih u likovoj koloniji “Čuvarkuća – Vojvodina naša kuća”. Do sada je postavka izložena u šest vojvođanskih mesta: Bačko Petrovo Selo, Aradac, Kupinovo, Selenča, Kucura i Rivica. Postavka u Srpskoj Crnji će biti otvorena za javnost do petka 17. maja.
„Veoma sam zahvalna i srećna što je opština Nova Crnja deo manifestacije „Čuvakuća“ Fondacije 021. Želimo vam puno sreće i uspeha u daljem radu, i nadamo se da ćemo se i mi uključiti u dalji tok realizacije projekta. Bitan faktor razvoja malih sredina je saradnja manjih mesta i opština Vojvodine i udruživanje u zajedničke projekte,” rekla je Blaženka Milić i dodala:
“Simbol ovog projekta – biljka čuvarkuća – mene upućuje na sve ove aktive žena koje svojim vrednim rukama rade na očuvanju naše tradicije (tradicionalni zanati, veštine, tradicionalno pripremanje hrane i pića…), ali i kreiranju novih modernih izraza, sa ličnim pečatom.“
Nakon otvaranja izložbe usledio je kulturno-umetnički program “Čitanje Đurinih stihova” koji su pripremili učenici Srednje škole „Đura Jakšić“, Srpska Crnja i članovi KUD „Đura Jakšić“, Srpska Crnja, KUD „Adi Endre“, Nova Crnja i KUD „Dobrivoje Putnik“, Radojevo).
“Zora rudi Banat pesmom budi
Milan Prunić
pod Kikindom zeleni se trava
imal’ negde takve zemlje ljudi
banatska je nasa zemlja prava.”
Deo manifestacije je bio i etno bazar na kome su posetioci mogli da uživaju u domaćim slanim i slatkim poslasticama, a takođe je bila izložena i prodajna izložba lokalnih rukotvorina. Za ovaj deo manifestacije pobrinuli su se vredni aktivi žena i udruženja građana:
- Udruženje žena „Đura Jakšić“, Srpska Crnja
- Udruženje građana „Draga Gavrilović“, Srpska Crnja
- Hagyományápoló Egyesület, Magyarcsernye /
- Udruženja gastronoma i čuvara starih običaja, Nova Crnja
- Magyarcsernyei Nőszervezet és Kézimunka Szakkör /
- Udruženje žena i sekcija ručnih radova, Nova Crnja
- Udruženje žena i sekcija ručnih radova, Radojevo
- Aktiv žena „Aleksandrovo“, Aleksandrovo
- Tóbai Nöi Szervezet / Udruženje žena, Toba
- Vinarija Miodraga Jevremovića, Vojvoda Stepa
„Kada sam prvi put čuo za projekat „Čuvarkuća“, drugačije sam ga zamišljao. Reč „čuvarkuća“ me više asocira na Uskrs i za prvo farbano jaje, nego za samu billjku. Kada sam se detaljnije upoznao sa projektom, i video mapu Vojvodine sa dvanaest istaknutih sela, koja i nisu toliko poznata, video sam potencijal projekta, odnosno prepoznao sam sebe i svoje mesto (Srpsku Crnju), kao jedno od ne takoretkih koje izumire i od kojih ljudi odlaze i ne tako rado dolaze,” rekao je Ljubinko Boškić, jedan od aktivista spomen muzeja (rodne kuće) Đure Jakšića u Srpskoj Crnji.
„Čuvarkuća“ je sa jedne strane promocija kulture i tradicije Vojvodine, tako je sa druge strane izuzetni turistički potencijal. Danas je ovde bilo prisutno više od stotinu ljudi. Nešto se dešava u selu. Ljudi su izašli iz svih sela u opštini, organizovali se, došli i prezentovali nešto, družili smo se i nakon toga imali kvalitetan kulturno-umetnički program, a posetioci su imali i priliku da posete Spomen muzej rodne kuće Đure Jakšića, čime smo zaokružili celu priču,” dodao je on.
Boškić je dodao i to da pravi značaj projekta „Čuvarkuća“ jeste to da su ljudi izašli iz kuća, iz osame. “Značaj je u tome što smo se svi skupili kao nekadana jednom mestu i podelili naše veštine, znanje, hranu i piće, u ovom slučaju pod krovom rodne kuće našeg pesnika i slikara Đure Jakšića,“ rekao je on.
Realizaciju projekta finansijski podržava Evropska Unija (europa.rs); Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD i ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu (www.norveska.org.rs). Cilj projekta je promocija zajedništva i saradnje nacionalnih, verskih i kulturnih zajednica u Vojvodini sa lajtmotivom da je „Vojvodina naša kuća“.